Uprkos protivljenju hrvatskog predsednika Ive Josipovića, državnog tužioca Mladena Bajića, porukama iz Brisela i negodovanju opozicione Kukuriku koalicije, čiju okosnicu čine SDP, HNS i IDS, Vlada Hrvatske je pre dva dana pustila u proceduru Predlog zakona o ništavnosti pravnih akata JNA, bivše SFRJ i Srbije. Istovremeno, na predizbornom skupu u Osijeku predstavnik vladajućeg HDZ-a Josip Đakić je otvoreno zagovarao netrpeljivost prema Srbima, a kada se tome dodaju i nedavne poruke same premijerke Jadranka Kosor, očigledno je u kom pravcu ide kampanja stranke koju je osnovao Franja Tuđman: nacionalna homogenizacija.

– Danas više nema nikakve sumnje da se HDZ odlučio za kampanju „Napred u prošlost!“ – kaže za naš list prof. dr Vesna Pusić, predsednica Hrvatske narodne stranke i saborska zastupnica koja vodi Nacionalni odbor za praćenje pregovora o pristupanju Hrvatske EU. – Pretnja gubitka vlasti, koja svakim danom postaje sve realnija, proizvela je kod njih neku vrstu psihoze. HDZ-ova instinktivna reakcija je vraćanje na nacionalističke parole, agresivnu javnu retoriku prema svemu i svakome, proizvodnja osećanja ugroženosti i straha. U poslednje dve sedmice pomenuli su Franju Tuđmana više puta nego ukupno u zadnjih 10 godina.

Istovremeno, dodaje Vesna Pusić, Evropska unija, kojom se HDZ još do nedavno hvalila, potpuno nestaje iz javnih nastupa čelnika ove stranke.

– Takvo ponašanje je razumljivije sa stanovišta socijalne psihologije, nego sa stanovišta politike: vraćaju se na ono čime su u ratno i postratno vreme dobijali izbore. Ali situacija se u Hrvatskoj bitno promenila. U ispitivanjima javnog mnenja HDZ dobija 19 posto glasova, a u nekima i manje od toga. To su najniži brojevi koje su oni ikad imali u anketama. Naravno, ne treba ih potceniti, ali mislim da su bitno promašili strategiju, koja je očito više rezultat njihovog instinkta nego racionalne analize. Takvim načinom gube umerenije birače desnog centra, a ne dobijaju ekstremnu desnicu, jer je ona protiv EU koju HDZ svojata – objašnjava sagovornica „Dnevnika”.

U razgovoru za naš list publicista Tomislav Jakić je upozorio da se može očekivati (zlo)upotreba Vukovara u predizbornoj kampanji. Može li i kako Kukuriku koalicija izbeći da bude uvučena u tu utakmicu? Pitam jer je jedna od zamerki na račun socijaldemokratske vlade Ivice Račana bila upravo ta da se on ustezao od saradnje sa srpskom zajednicom kako mu to ne bi spočitavali oni koji su ga i inače optuživali da je „nepatriota”...
– Ovo je sasvim drugo vreme u Hrvatskoj. Mislim da je već očito da će HDZ koristiti sve, bez obzira na interese zemlje i politički nivo koji je ovde već dostignut. A što se Kukuriku koalicije tiče, mislim da se i tu vidi da se ona apsolutno ne da uvući u tu vrstu javnog govora i tema. Možda bi opasnost bila veća da je HDZ malo rafiniraniji. Ali ovakvim načinom i nivoom, otvorili su prostor Kukuriku koaliciji da se predstavi kao jedina razumna i kompetentna politička opcija u ovoj zemlji.

Kukuriku koalicija, ali prevashodno SDP, nema baš dobar odnos sa Samostalnom demokratskom srpskom strankom. Znači li to da ne postoji prostor da najjača srpska stranka u Hrvatskoj bude deo vlasti, ili i u ovom slučaju može biti potvrđeno pravilo da je „ljubav jedno, a interesi drugo”?
– Prirodno je da predstavnici nacionalnih manjina u Saboru budu u savezništvu s vladajućom većinom, jer drugačije ne mogu ostvariti interese i zahteve svojih birača. Budućoj vladi je važno da ima snažni mandat i zato je važno da Kukuriku koalicija dobije većinu na izborima. No, u parlamentu će predstavnici nacionalnih manjina bez daljeg biti deo te vladajuće većine, kolika god ona bila.

Uveliko Vas najavljuju kao novog ministra spoljnih poslova Hrvatske ukoliko vaša koalicija dobije većinu na izborima. Veoma otvoreno pitanje: mogu li se odnosi dve tako važne države u regionu zasnivati na ličnim simpatijama i antipatijama, pa tako predsednici Tadić i Josipović veoma dobro komuniciraju, dok ministri spoljnih poslova Jeremić i Jandroković ne mogu da se vide očima?
– Očito je da se odnosi Hrvatske i Srbije moraju temeljiti na racionalnim interesima obeju zemalja, a to su, za početak, mir, stabilnost i ekonomski prosperitet. Dobri ili loši lični odnosi tu ne mogu biti presudni, ali je isto tako sigurno da su dobri lični odnosi uvek plus i olakšavaju posao.

Hrvatska će sledeće godine postati punopravna članica EU, ali niz pitanja na relaciji Zagreb-Beograd nisu razrešena, od granica do povratka izbeglica. Da li će hrvatski ulazak u EU pomoći da se ta pitanja reše, ili se ipak može ponoviti slovenačko-hrvatski scenario?
– Hrvatska će postati punopravna članica EU 1. jula 2013. To je, po mom mišljenju, prvi važni korak u stabilizovanju regije. Ali nikako ne i poslednji. Interes je i Srbije i Hrvatske da Srbija prođe kroz celu proceduru reformi i transformacija koje je prošla Hrvatska, i time da se ne samo kvalifikuje za članstvo u EU, već doprinese i svojoj i regionalnoj stabilnosti i prosperitetu. Odnos koji je u tom pogledu Slovenija u jednom periodu imala prema Hrvatskoj, više je, zapravo, štetio Sloveniji nego bilo kome drugome. Hrvatska bi trebalo da ima jako lošu i kratkovidnu spoljnu politiku da ponovi tu slovenačku pogrešku.

Počeli smo s Jadrankom Kosor pa da s njom i završimo: otvoreno je rekla da Hrvatskoj ne pada na pamet da povuče tužbu protiv Srbije za genocid, i pored ocene predsednika Josipovića da bi postizanje razumnog dogovora o međusobnom povlačenju tužbi bio dobar put za nastavak unapređenja odnosa dveju država. Kakav je Vaš stav o toj temi?
– Ovo predizborno vreme, naročito s HDZ-om u ovakvom stanju i ovakvoj kampanji, nije najbolje za otvaranje ovakvih tema. Što se mene tiče, ja sam uvek za razum i razumni dogovor, ako je on moguć. No, bez obzira koji će se način pokazati najboljim, važno je i vreme je da se to poglavlje već jednom zatvori.

Miroslav Stajić