"Nekadašnji Dan ustanka Hrvatske obeležavaju samo Srbi, kojih je sve manje, a na proslavi u Srbu Milorad Pupovac i Stjepan Mesić kao da su govorili nad otvorenim grobom, o pokojniku sve najlepše...", priča za Vesti Simo Rajić, nekadašnji srpski političar u Hrvatskoj.

Razgovor sa Simom Rajićem, nekada srpskim političarem u Hrvatskoj, dogovorili smo na mestu punom simbolike, u Srbu i to baš 27. jula, na dan obeležavanja ustanka naroda tog dela Like 1941. Rajić, koji penzionerski odmor provodi u rodnom Štrpcu, nedaleko od Lapca, govori o nestajanju Srba u Hrvatskoj, kao i o antifašizmu koji je u ovoj državi doživeo istu sudbinu kao i Srbi, sveden je na nivo simbolike i nužnosti...

Srbi i dalje obeležavaju datume iz NOB-a.

- To im neće doneti ništa dobro. Ovo je rovito područje, pravilo je da kada jedni slave, drugi tuguju.

Taj datum, 27. jul, Dan ustanka Hrvatske posle je ukinut i proglašen četničkim ustankom?

- Pobrkani su uzroci i posledice. Srbi su se digli na ustanak posle strašnih ustaških pokolja u Jadovnu, Veljunu, Gudovcu... Stjepan Mesić je to lepo rekao. Ne može se sisačkom odredu pripisivati zasluga za ustanak, jer se radilo o sklanjanju sisačkih komunista u šumu Brezovica. Ustanak u Srbu je ključni događaj u NOB-u. Istina je da su ustanici napravili nekoliko osvetničkih akcija u hrvatskim selima, ali Milorad Pupovac greši kada sa govornice poručuje da su te zločine napravili ljudi sa kokardama. Većina ustanika je tih prvih dana nosila kokarde, pa je nebitno sa kojim kapama su se svetili.

Stiče se utisak da je antifašizam u Hrvatskoj prepušten Srbima.

- Srbi će brzo izumreti, a sa njima i antifašizam. Hrvati konačno moraju da shvate da je njihova bolećivost prema ustaškom pokretu anahronizam koji sablažnjava Evropu. Antifašizam nije srpska već evropska baština i zato hrvatske institucije moraju, za dobro sopstvene države, da preuzmu brigu o Jasenovcu, Jadovnu, Petrovoj gori, Srbu...

Na današnjoj proslavi u Srbu nema nijednog Hrvata iz Like?

- Tačno, pa to zaista deluje kao srpska fešta. A nije ni srpska ni hrvatska. Srpska nije jer Srbima u Lici i nije do slavlja, a Hrvati je bojkotuju. Taj vakuum koristi Pupovac za promociju, što kod Srba izaziva podsmeh, a kod Hrvata odbojnost.

Zašto se Srbi podsmevaju antifašizmu, čiju su zastavu prvi poneli?

- Zato što je antifašizam u Hrvatskoj poražen u poslednjem ratu. Ovi krajevi su opustošeni. Mali broj srpskih povratnika živi u neljudskim uslovima. Nemaju posla, povratak stanova ide presporo, obnova takođe...

Pokazuje li hrvatska država ikakvo interesovanje da obnovi srpske krajeve?

- Ni u tragovima. Nijedna vlast dosad nije pokazala takve namere. SDSS, jedina srpska parlamentarna stranka, učestvovala je u vlasti u dva mandata, a lista nerešenih pitanja ostala je nepromenjena.

Da li je moglo bolje?

- Apsolutno, ali srpski političari vode računa samo o svojim interesima. I zato će ovi prostori izumreti. Na ovoj proslavi su samo starci i kordoni policije koji ih čuvaju od hrvatskih jastrebova. Oni ne slave, već tuguju za vremenima kada su ovi krajevi bili puni života.

Kakva je slika Like danas?

- Ima 50.000 stanovnika, a 1991. bilo ih je 100.000 od čega pola Srba. Danas nema ni 10.000 Srba. I takva Lika podeljena je po etničkoj crti. Njen severni deo, Gospić i Otočac ubrzano se razvijaju i već su u Evropi, a Lapac, Srb, Gračac deluju kao neka afrička zabit. A u ovom južnom, srpskom delu Like nalaze se tri nacionalna parka i četiri najlepše evropske reke.

Srbi u Hrvatskoj ne vide svetlo na kraju tunela.

- To je razlog što su preostali Srbi skloni slavljenju svojih davnih pobeda, zbog kojih su u završnici drastično kažnjeni. Jedino valjda Srbima u Hrvatskoj antifašizam nije doneo bolju budućnost, već poraz od kojeg se nikada neće oporaviti. Danas su Srbi u Hrvatskoj opsednuti strahom od novog dana, kako preživeti i kako pobeći. Mlađi odlaze a stari umiru. A Pupovac i Mesić i danas u Srbu kao da govore nad otvorenim grobom. O pokojniku sve najbolje. Lika, Kordun i Banija u tišini umiru. Možda su ove antifašističke proslave vapaj da se probude institucije pre poslednjeg pogrebnog zvona.

Srpski sunovrat ima svoju genezu.

- Srbi su hrvatsku opsednutost nezavisnom državom dočekali potpuno nespremni. Masovno su na izborima 1990. poklonili poverenje SDP-u, koji je, zahvaljujući tome, politički preživeo "demokratske" promene. Pa, 35 poslanika Srba sa liste SDP-a ušlo je tada u Sabor, a ja sam izabran za potpredsednika parlamenta. Niko od nas nije ni slutio da će SDP postati deo nacionalističke struje, predvođene Tuđmanom i HDZ-om. Račan je hteo da bude veći Hrvat od Tuđmana i zato je zabio nož u leđa Srbima.

Vi ste ipak prihvatili mesto potpredsednika Hrvatskog sabora?

- Prihvatio sam u dogovoru sa Račanom, ali pod uslovom da se donese program rešavanja srpskog pitanja u Hrvatskoj.

Šta je on trebalo da sadrži?

- Nije podrazumevao Krajinu. Ali jeste političku autonomiju za Srbe u Hrvatskoj, njihovu samoupravu na područjima gde su većina.

I šta se sa tim dogodilo?

- Kada je trebalo da predstavim taj program u Saboru, nisu mi dopustili da izađem za govornicu. Bila je to zajednička opstrukcija Račana i Tuđmana, tako da i Račan, što se često zaboravlja, za srpsku nesreću i nestanak snosi veliki deo odgovornosti.

Pokazuje li današnji SDP znake kajanja zbog greha prema Srbima?

- Ni najmanje. Pa i oni su prigrlili Pupovca, a to ne sluti na dobro. Hrvatska politika u kontinuitetu rešava srpsko pitanje na perfidan, ali vrlo efikasan način. Tako što jednostavno za male velike pare kupi srpske predstavnike, bilo da je reč o crkvi, kulturnim institucijama ili političarima. Pokazuje se to kao najbolji način da se srpsko pitanje definitivno arhivira. Po onoj Tuđmanovoj - nema Srba, pa nema ni srpskog pitanja.

Bezosećajni sveštenici

Šta čini Pravoslavna crkva u tom beznađu?

- Sveštenstvo SPC u Hrvatskoj živi izvan vremena i neosetljivo je na narodnu nesreću. Država je i Pravoslavnoj crkvi vratila jedan deo ranije oduzete imovine i time kupila njihovu lojalnost i ćutanje. Crkveni velikodostojnici se iživljavaju dok narod nestaje. I zato se ne treba čuditi kada patrijarha Irineja u zagrebačkoj pravoslavnoj crkvi dočeka jedva stotinak vernika.

Gradski snajper

Ni Srbi u gradovima nisu bolje prošli od onih u Krajini?

- Često se zaboravlja bitna činjenica da je Tuđman isterao više Srba iz gradova nego iz Krajine. Izbacivani su sa posla, iz stanova, odvođeni u logore, razmenjivani... Kampanja "Snajper" u Zagrebu bila je pokrenuta zbog etničkog čišćenja Srba. Za to niko do danas nije odgovarao.

Za jedne četnik, za druge ustaša

Simo Rajić rođen je 1941. u Štrpcima kod Lapca. Diplomirao je na beogradskom Pravnom fakultetu 1968. Vratio se u zavičaj i odmah postao predsednik opštine u Lapcu u vreme kada nije bilo vodovoda, električne mreže, srednje škole, ni metra asfalta... Kada je odlazio posle 12 godina, Lapac i Srb bili su najbolje uređeni lički gradići.

Političku karijeru nastavio je u Gospiću, a potom u Zagrebu. Većinu radnog veka proveo je kao profesionalni političar, a oprobao se i kao advokat. Slučaj je hteo da bude i pravni zastupnik Zagrebačko-ljubljanske mitropolije, zbog čega je dobio i Orden svetog Save.

Na prvim demokratskim izborima u Hrvatskoj 1990. izabran za poslanika Sabora u četiri ličke opštine, u kojima je bilo podjednako Hrvata i Srba. Bio je jedini od 360 poslanika, koji je u konkurenciji HDZ-a i SDS-a izvojevao izbornu pobedu i ušao u parlament. Bio je čerečen u medijima, jer je se zalagao za dijalog i mirno rešavanje sukoba, što su birači znali da nagrade.

M. Roknić