Šukerova ponuda od 625 kn božićnice me je nasmijala do suza! Znam da profaćima i ostaloj izigranoj ekipi iz ove priče i ni tak smešno, al nisam se mogal suzdržat...  Šestodvsjstpet!!! Najprije petsto, a onda velikodušnih šestosvajspet! Još se smijem dok razmišljam di je našal ovih pet... Zato bi mu predložil da metne 629,99 ! Bil bi u u korak s trendovima, škvadri bi se, zbog puno devetki u brojki činilo da su više dobili, a u proračunu bi bogme i jedna lipa ostala. Znači, dvostruka ili čak trostruka korist, od tolkih lipa bi se složila jedna lepa lipova šuma od koje bi si svaki korisnik Vladine božićnice mogal, kad stabla izrastu, napravit jedan veliki lipov...

Kolko kaj vredi? Mislim da je to ključno i jedino polazište za ikakav napredak u Hrvatskoj. Zadnja dva desetljeća nas je preplavil tolko jak sustav antivrijednosti da smo se ponajviše radi njega danas našli u ćorsokaku i jedino moguće i suvislo kaj buju morali napravit nasljednici ove nesposobne i korumpirane vlasti je - čvrsto definirat kolko kaj vredi. Kolko vredi Mona Lisa? Meni trenutno niš jer nemam ni za benzin, a kamoli za avionsku kartu do Pariza i ulaznicu za Louvre. Kolko vredi vura smetlara, kolko vura pekara, mesara, profesora, kirurga, šofera. Kolko košta kvadrat asvalta? Ak mi velimo da ne košta niš - onda niš ni ne vredi! Kolko košta voda koje imamo u izobilju...?Mogla bi bit i zabadav. Kolko koštaju brancini i orade, kolko košta pajcek ili pura? Kolko napram kolko? Jedan naprama pri, jedan naprama sedam, jedan naprama milion? To je ono kaj u ovom trenu nikom ni jasno...Sve kaj je jeftino - trebalo bi bit skupo! I obrnuto, sve kaj nam je skupo bi trebalo postat jeftino. Možda bi mogli malo nekog špijunirat i skužit zakaj im tak dobro ide..!? Na primjer, možda one "lude" Norvežane; piva im košta sto kuna, a kila ribe deset, sport i školovanje su skoro pa besplatni!!!??? I struja i voda!!? A oni kaj bi hteli vozit Mercedes moraju to masno i platit!!? I još neće u EU??!!  Luda neka zemlja...nemreš čak ni diplomu kupit...

   Čital sam roman "Dok ljuštim luk" od Güntera Grassa i u njegovom opisu poslijeratne Njemačke vidim i naš budući model; Švabe su na svaki ćošak ulica najprije zmontirali kotlove di se kuhala juha ili kaj već, prvi prioritet kad se rikava od gladi, kaj ne...Onda su išli svi skupa čistit cigle i prašinu. Onda su cigle bile uredno složene na hrpe, al pod kotlom se još kurilo...Iduću su godinu novci pušteni u promet. Marke. Oni legendarni orlići koje smo frkali po džepovima samo koje desetljeće kasnije, one iste marke radi kojih su se naši gastići odlazil tam švicat i ostavljat zdravlje...Al da ne duljim, Grass piše, i to je najfascinantnije, da je svaki stanovnik, kad su lovu naštampali, dobil 850 dem. Ni 900, ni 800 neg 850. Al za to su imali i razlog,  najjednostavniji kaj postoji - tolko su imali! I svako je s tom lovom mogal napravit kaj god hoće; mogal je kupit knjige, mogal je sve zapit u birtiji, mogal je kupit odojka, mogal je metnut i u šparkasu. Kad se sve počelo vrtit,  zavrtil se i njihov kotač, dobro podmazan sa pravilnim sustavom vrijednosti i jako brzo im je čak i falilo radne snage...Nemreš vjerovat kak jednostavno...

       Zato bi nam bilo pametno pošteno podijelit ono kaj imamo jer bumo u suprotnom i mi jako brzo kurili ispod kotlova i čekali u redu sa žlicom i porcijom...