EKSKLUZIVNO... BIVŠI PREDSEDNIK HRVATSKE STJEPAN MESIĆ ZA PRESS
Bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić ocenio je da je Slobodan Milošević najveći krivac za rat devedesetih na prostorima bivše SFRJ, a da je Franjo Tuđman odmah iza njega. Mesić u intervjuu za Press tvrdi da on kao poslednji predsednik Predsedništva SFRJ nije imao nikakvu ulogu u razbijanju Jugoslavije.
- Bolje da smo sprečili rat, nego što smo se upustili u ratnu „avanturu". SFRJ je imao tri integrativna faktora - Tita, Savez komunista i JNA. Tito je otišao sa životne i političke scene, Savez komunista se raspao, a Armija je tražila svog sponzora. Trebalo je doći do novog političkog dogovora, ali Milošević nije želeo ni federalnu ni konfederalnu SFRJ - kaže Mesić.
Krivci - On je najveći krivac za rat, a Franjo je odmah iza njega. Milošević je lagao svet da se zalaže za SFRJ, a Srbe je nagovarao da „donesu" teritoriju. Prijatelji - Dok sam bio u Beogradu, Milošević je branio političarima iz Srbije da se druže sa mnom. Danas imam puno prijatelja u Srbiji iz NVO sektora
|
Je li uopšte na stolu bila opcija da se stvori konfederativna SFRJ?
- Ja sam kao predsednik Predsedništva SFRJ predložio da republike proglase samostalnost, istog dana potpišemo konfederalni sporazum i postavimo rok od tri do pet godina u kome bismo utvrdili da li nastavljamo dalje ili svako ide svojim putem, kao dobri susedi. Milošević nije hteo ništa da prihvati. Lagao je svet da se zalaže za SFRJ, a Srbe je varao tako što im je govorio: „Uzmite oružje, 'donesite' teritoriju i svi ćemo živeti u istoj državi". Tuđman je bio ubeđen da dobar deo međunarodne zajednice podržava Miloševića. Tuđman je jednostavno bio impresioniran Miloševićem. Franjo je onda odlučio - ako Srbija može širiti svoje granice, onda bi bilo dobro tražiti da Hrvatska ostvari svoje interese u BiH. I tako je počeo rat.
Da li ste još ponosni na to što ste bili poslednji predsednik SFRJ i zbog svoje uloge u razbijanju te države?
- Ne, ne...
Svojevremeno ste tvrdili da se ponosite...
- Ja nisam bio nikakav faktor u nestajanju SFRJ. Niti sam je mogao održati, niti sam imao instrumente da je srušim. Svako ko je normalan zna da je to iluzorno i da sam ja bio beznačajan šraf u rušenju Jugoslavije. Ja sam voljom hrvatskog parlamenta poslat u Predsedništvo SFRJ da branim ustavni poredak iz 1974. i da se se borim za hrvatske interese.
Ali, zar interes Hrvatske nije bio upravo razbijanje SFRJ?
- Kada sam došao na čelo Predsedništva SFRJ, to nije bio naš interes.
U svakom slučaju ostao je utisak da ste se u Zagreb vratili obavljenog posla.
- Kada Jugoslavije više nije bilo, šta je trebalo da uradim? Da ostanem u Beogradu i otvorim advokatsku kancelariju ili šnajdersku radnju? Jugoslavije više nema i ja se javljam onome ko me je poslao u Beograd, a to je hrvatski Sabor, koji me postavlja za svog predsednika.
Sa Dačićem najbolje sarađujemo
Na Ekonomskom forumu u Poljskoj učestvovali ste zajedno na panelu sa Ivicom Dačićem, a uočili smo da ste na kraju nasamo prijateljski proćaskali. O čemu?
- Ispričao sam mu anegdotu da je neki kriminalac koji je bio u istražnom zatvoru pušten da se brani sa slobode. Kada su krenuli komentari zašto su ga pustili, stigao je odgovor - da ne bi uticao na svedoke.
Ne smeta vam to što dolazi iz Miloševićeve partije?
- Ne. Ja na Dačića gledam kao na ministra iz susedne države koji odlično sarađuje sa Hrvatskom. Naše policije imaju dobre odnose i rezultate. I ne smeta mi to što je nasledio Miloševića na čelu SPS-a, jer nisam opterećen istorijom.
|
Da li vam se nekada javi želja da dođete u Beograd?
- Poslednji put sam bio u službenoj poseti kao predsednik Hrvatske. Nedavno sam samo prošao kroz Beograd i otišao na Frušku goru da se vidim sa prijateljima iz Srbije.
S kojim prijateljima?
- To su nevladine organizacije. Neću otkrivati njihova imena, možda bi imali problem zbog mene. Ali evo, uskoro planiram da dođem u Beograd na jedan skup koji organizuje nevladin sektor.
A s kim ste od Srba najviše družili dok ste bili na čelu SFRJ?
- Sa Bogićem Bogićevićem sam bio najprisniji.
Mislio sam na Srbe iz Beograda, pošto je Bogićević bio iz BiH?
- Više sam se družio sa ljudima koji nisu bili u politici. Od običnih ljudi nikada nisam doživeo neprijatnosti. A među političarima bilo je malo onih koji su želeli sa mnom da se druže. Nisu smeli od Miloševića. Čak i oni koji su hteli sa mnom da razgovaraju plašili su se da Milošević slučajno ne čuje da smo se nigde videli.
Posle zatišja odnosi Srbije i Hrvatske ponovo su zategnuti i narušeni...
- Mislim da nisu. Naša saradnja je dobra, razvija se uzlaznom linijom, a da će biti pojedinih izjava koje će narušavati te odnose - biće.
Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor uputila je niz otrovnih strelica na račun Srbije, predsednika Tadića, ministara Jeremića i Mrkonjića, dok, istinu za volju, ni srpski zvaničnici ne ostaju dužni na takve provokacije. Kuda to vodi?
- To su sve poruke u funkciji domaće politike. I u Hrvatskoj i u Srbiji zahuktava se predizborna kampanja i tako bi trebalo gledati na te otrovne strele. Ali, ne bi to trebalo uzimati kao bilo kakvo skretanje sa našeg osnovnog puta, a to je naša međunarodna saradnja i međusobna pomoć u ostvarivanju zajedničkih ciljeva. A naš najvažniji zajednički cilj je ulazak u Evropsku uniju. I to moraju da znaju i Jadranka Kosor i Vuk Jeremić.
A jeste li saglasni sa Kosorovom da je Hrvatska najbolji prijatelj Kosova?
- Imam svoj sud o svemu i javno ga prezentujem, ali ponekad izbegavam da komentarišem operativne izjave premijerke i predsednika Hrvatske.
Kako vi gledate na kosovski problem Srbije?
- Kosovo nije moglo ostati pusto ostrvo. I to Srbija mora da shvati. Što pre to bude shvatila, to bolje za Srbiju i njen evropski put.
„Oluja" nije bila genocid
Da li biste i vi pozdravili Antu Gotovinu i čestitali mu za „Oluju"?
- Svako gleda istu stvar iz svoje pozicije. Hrvati na „Oluju" gledaju kao na poslednju ofanzivnu bitku koju je vodila hrvatska vojska posle koje se sve rešavalo pregovorima. Budući da pregovori do tada nisu uspevali, Hrvatska je morala na takav način da reši taj problem. Da se jedan prostor Hrvatske vrati pod njen ustavnopravni režim.
Ni vi „Oluju" ne smatrate genocidom?
- Jasno je da je to jedna od najznačajnijih bitaka hrvatske vojske u ratu, a u njemu ili posle njega je bilo nedozvoljenih radnji i zločina za koje se mora odgovarati.
|
U javnosti se stiče utisak da je dolaskom vašeg naslednika - predsednika Hrvatske Ive Josipovića - popravljen odnos Srbije i Hrvatske. Jospović i Tadić su često „vatrogasci koji gase požare" u odnosima dve države. Vama ta saradnja sa Tadićem nije išla od ruke?
- Ne bih ja to tako rekao. Predsednik Tadić i ja smo prijatelji. Tadić je demokrata. Jako dobro smo sarađivali, otvorili mnoge procese približavanja. Imali smo samo jedno neslaganje kada sam ja izjavio nešto s čime se Tadić nije složio. Ali i to je demokratski.
Kakve su sada vaše političke ambicije?
- Nikakve. Moja jedina ambicija je da na sledećim izborima u Hrvatskoj pobedi opcija za koju ću glasati. A ja već znam za koga ću glasati, ali, naravno, ne mogu vam to reći.
Šta mislite, hoćete li se radovati zbog pobede?
- Teško je to proceniti. Ima dosta argumenata i ankete pokazuju da će pobediti opozicija, ali izbori su kao sport. Uvek se može nešto neplanirano desiti do kraja utakmice i promeniti rezultat.
Kada će Srbi moći bezbedno da letuju na Hrvatskom primorju?
- To se ne može postići bilo kakvom ili bilo čijom odlukom. Da bi se stvorio ambijent poverenja moraće mnogo vremena da prođe. Kada se prolije toliko krvi ne mogu brzo da zacele rane. Zato sam ja uvek bio za to da je bolje 10 godina pregovarati, nego 10 dana ratovati.
Kakva je budućnost odnosa Srbije i Hrvatske?
- Moramo i dalje sarađivati. Hrvatska će se, kada postane članica EU, zalagati za ulazak u njen sastav cele jugoistočne Evrope, uključujući i Srbiju. To nije samo naša želja, nego i naša sudbina. Kada budemo u EU prestaće ambicije menjanja granica. Dakle, ulazak Hrvatske i Srbije u EU biće znak da više nikada nećemo ratovati.
Kada čujete „Srbija", šta prvo pomislite?
- Sused. Nemam nikakvu drugu posebnu asocijaciju - rekao je Mesić za Press na marginama Ekonomskog foruma jugoistočne Evrope, koji je održan u banji Krinjica u Poljskoj.
Nenad Čaluković
|
