Utisak je da je HDZ više uradio za Srbe nego SDP, rekao je u intervjuu za "Nezavisne" Vojislav Stanimirović, predsjednik SDSS-a i kandidat za poslanika u Hrvatskom saboru.
"Za rešavanje srpskih pitanja HDZ ima i teret i leđa, dok SDP to nema. SDP se isključivo bori za glasove Srba, ali nemamo sigurnost da bi oni te naše potrebe realizirali, što se pokazalo u periodu vladavine SDP-a i Ivice Račana od 2000. do 2003. godine. Oni tada predstavnike srpske zajednice nisu hteli ni da prime, a kamoli da rešavaju otvorena pitanja", rekao je on.

NN: Koji su razlozi da se SDSS odlučio na vlast sa HDZ-om, koji je zbog prošlosti, ipak, "problematičan" za Srbe?
STANIMIROVIĆ: Srpska zajednica u Hrvatskoj ne može da bira vladu. Vladu bira većinski narod. Kad smo ušli u parlament zatekli smo brojne probleme koji smo mogli rešavati samo s Vladom, a ne s opozicijom. Naveli smo im sve bitne stvari koje su nam značajne, od obnove kuća do elektrifikacije, vodovoda, lokalnih, stanarskih prava i tako dalje, da to uvrstimo u naš projekt koji je ušao kao plan rada Vlade kao koalicioni sporazum. Nismo u potpunosti zadovoljni što nismo sve rešili, ali smo ipak 70 odsto sporazuma uspeli da završimo. Smatramo da to što smo postigli u toj vladi jeste jedan napredak u odnosu na raniji period. Naravno, ne u potpunom smislu, ali verujte, da nismo ušli u vlast sa HDZ-om, mnoga srpska sela bi ostala u mraku. Kad smo došli, zatekli smo preko 5.000 sela bez električne energije, zatekli smo 5.000 osumnjičenih i suđenih za ratne zločine, sad je to svedeno na jedan manji broj od hiljadu ljudi, mada je i to previše. U saradnji sa Državnim tužilaštvom u Beogradu smo ostvarili saradnju i osigurali jednom broju ljudi da budu skinuti sa tih poternica i lista i da mogu normalno i slobodno da žive.

NN: Da li se stvari mijenjaju i osjeća li se još taj teret prošlosti?
 

STANIMIROVIĆ: Teret prošlosti sigurno da još postoji, posebno u ovakvim trenucima kao sad, u predizborno vreme. Te komunikacije koje su bile uspostavljene sa Srbijom na neki način su olabavile te naše odnose u poboljšanom smislu. Atmosfera tolerancije je na jednom boljem, zavidnijem nivou. Ali sad pred izbore i ove dane pred pad Vukovara retorika se ponovo počela vraćati na rane devedesete godine, što svakako nije dobro i mi to ne pozdravljamo. Ovo je sada borba za birače i verujemo da će nakon izbora, bez obzira koja opcija bude pobedila, ta retorika da se spustiti, i da ćemo uspeti na neki način sa drugima, ko god bude vodio državu, uspostaviti kontakt i da se ta otvorena pitanja i dalje rešavaju.

NN: Opozicija je Vašu stranku optuživala da ste u proteklih nekoliko mjeseci baš vi bili klackalica za HDZ-ovu vladu kad je SDP želio vanredne izbore. Osjećate li odgovornost da ste HDZ-u produžili život?
STANIMIROVIĆ: To je pokušaj opozicije da prikupi jeftine političke poene. Mi smo u nekoliko navrata bili protiv odluka Vlade. Recimo, kad su donošeni ti zakoni o ništetnosti, kako oni nazivaju to poništavanje zakona u Srbiji i bivšoj državi. Ali oni uvek imaju rezervne glasače u parlamentu. Uvek su mogli doneti kakve su hteli zakone mimo naše želje i podrške. Prema tome, to nije tačno. Mi smo njima bili potrebni vezano za pretpristupne pregovore za završetak tih pregovora kao zajednica i kao stanka. Ali uvek su imali mogućnost da osiguraju ruke, što se u više slučajeva i videlo.
 

NN: Brinete li da bi vas SDP, zbog toga što ste podržavali HDZ, sutra mogao "kazniti" i ostaviti van vlasti?
STANIMIROVIĆ: Ma, ne moramo mi biti u vladajućoj koaliciji po svaku cenu. Ako budemo našli svoj interes da nam buduća koalicija osigura realizaciju naših potreba i programa, mi ćemo s njima stupiti u koaliciju. Ali ako ne, bićemo im žestoka opozicija.

NN: Ko je za srpski narod u Hrvatskoj nakon smrti Franje Tuđmana bio bolji za Srbe - SDP ili HDZ? Zanimljivo je da mnogi kažu da je upravo HDZ najviše uradio za Srbe...
STANIMIROVIĆ: Da, takav je utisak. Za rešavanje srpskih pitanja HDZ ima i teret i leđa, dok SDP to nema. SDP se isključivo bori za glasove Srba, ali nemamo sigurnost da bi oni te naše potrebe realizirali, što se pokazalo u periodu vladavine SDP-a i Ivice Račana od 2000. do 2003. godine. Oni tada predstavnike srpske zajednice nisu hteli ni da prime, a kamo li da rešavaju otvorena pitanja.

NN: Ako je to tačno, znači li to da SDP neće rješavati srpska pitanja?
STANIMIROVIĆ: Ne verujem. Ono što je krenulo, mislim da će se nastaviti. To ne može više ići nazad. Mislim da dobri hrvatski zakoni kojih ima, što se tiče manjina u dobrom sadržaju, će naći svoju primenu i ako oni budu na vlasti. Mislim da će ih EU sama primorati da to primene.

NN: Koliko mislite da će EU pomoći ili odmoći rješavanju srpskih pitanja u Hrvatskoj?
STANIMIROVIĆ: Mislimo da će pomoći, jer do sada nije bilo nikog ko je mogao da ih tera, od centralne pa do lokalne vlasti da primenjuju te zakone. Sad će, ipak, biti postavljen jedan kontrolni mehanizam, posebno u ovom periodu monitoringa, do 15. jula 2013. godine, gde će oni brojna otvorena pitanja, posebno iz poglavlja 23, koje se odnosi na pravosuđe i ljudska i manjinska prava, morati da reše.

NN: Mnogi Srbi su ostali bez stanarskih prava i sada su dobili mogućnost stambenog zbrinjavanja koje nije ni blizu onom što su izgubili. S druge strane, Hrvati u BiH su vratili sva svoja stanarska prava, a stanove onda prodavali po visokoj cijeni. Je li to pravedno?
STANIMIROVIĆ: To je tačno, stvari nisu rešavane identično i to jeste donekle nepravda. Status BiH i Hrvatske nije isti. Hrvatska se dobro osigurala svojim zakonima tako da ste vi ne boraveći u svom stanu šest meseci izgubili stanarsko pravo, što u BiH nije bio slučaj. Ovo stambeno zbrinjavanje u Hrvatskoj je jedan substitut koji nije adekvatan onome što su Hrvati dobili, ali dobili su mogućnost oni koji žele da žive u Hrvatskoj da se tamo vrate i da im bude osiguran stan. Da li su jednaki uslovi, o tome bi se dalo diskutovati, s obzirom na nominalne vrednosti u vreme sticanja stana.



NN: Koji su najveći problemi Srba u Hrvatskoj?
 

STANIMIROVIĆ: Od problema još jednog manjeg procenta nedovršenog pitanja privatne imovine, imamo pitanje stanarskih prava, penzija, imamo i pitanje primene zakona koji su u načelu dobri, ali nemaju praktične primene, poput primene jezika, pisma i školovanja i ustavnog zakona gde zapravo i dalje imamo probleme u vezi sa glasanjem, jer se naša srpska zajednica i dalje mora izjašnjavati na biračkim mestima kao manjina, tražiti poseban crveni listić da bi glasala. To smo izmenom ustavnog zakona pokušali da izmenimo, ali očito Ustavni sud to nije prihvatio, čime mi naravno nismo zadovoljni. Mi sada želimo da osvojimo četiri mandata i da na osnovu naše snage u parlamentu radimo na rešavanju otvorenih pitanja.

 

DEJAN ŠAJINOVIĆ