Damir Kuštrak: Proračun kao da krize uopće nema

Damir  Kuštrak

Kuštrak Damir Datum: 13.12.2008 Slika autor/izvor:

Objavljeno na: Jutarnji.hr

Objavi na:

Tweet

 

Šef udruge poslodavaca kritizira Sanaderovu politiku Pri­je­dlog pro­ra­ču­na na­pe­to su če­ka­li i po­slo­dav­ci i sin­di­ka­ti i umi­ro­vlje­ni­ci, ugla­vnom svi ko­ji ga pu­ne i ko­ji ga pra­zne. A kad je obja­vljen, sli­je­di­lo je ra­zo­ča­ra­nje svih osim sin­di­ka­ta, ko­ji su po­sti­gli obe­ća­no po­ve­ća­nje pla­ća. No, po­slo­dav­ci su za­to bi­li iznimno lju­ti­ti i ra­zo­ča­ra­ni, jer Vla­da ni­je po­slušala ni­ti njih ni­ti eko­nom­sku stru­ku. Po­slo­dav­ci su čak, na­vo­dno, za­pri­je­ti­li izla­skom iz pre­mi­je­ro­vog Eko­nom­skog vi­je­ća, a po­tom i iz GSV-a. Pred­sje­dnik HUP-a Da­mir Kuštrak tvr­di da ni­su pri­je­ti­li baš ta­ko ra­di­kal­nim po­te­zi­ma, no ne kri­je ne­za­do­volj­stvo pro­ra­ču­nom ko­ji je Vla­da po­sla­la u Sa­bor. Zašto ste to­li­ko ra­zo­ča­ra­ni de­fi­ci­tom ko­ji pro­ra­čun pre­dvi­đa? - Izba­lan­si­ra­ni pro­ra­čun je sna­žna po­ru­ka fi­nan­cij­skim tr­žišti­ma i rej­ting agen­ci­ja­ma. Ako je ri­ječ o de­fi­ci­tu, va­žno je zbog če­ga je de­fi­cit. U ovom slu­ča­ju to ni­je za­to da bi se po­mo­glo go­spo­dar­stvu ne­go da bi se, u kraj­njoj li­ni­ji, fi­nan­ci­ra­le po­ve­ća­ne pla­će i zdrav­stve­ni du­go­vi. Sma­tra­te li i vi da su mno­ge stav­ke u pro­ra­ču­nu u fun­kci­ji lo­kal­nih izbo­ra? Či­ta­te li iz pro­ra­ču­na ne­ku po­li­ti­čku po­ru­ku? - Ja či­tam da je pro­ra­čun ta­kav kao da se ništa ne do­ga­đa, kao da ne­ma go­spo­dar­ske kri­ze. I to me bri­ne. Što je naj­ve­ća ma­na pro­ra­ču­na? Nje­go­va ve­li­či­na ili ra­spo­dje­la nov­ca? - Stru­ktu­ra pro­ra­ču­na već je go­di­na­ma izra­zi­to ne­po­volj­na, na što nas upo­zo­ra­va­ju i rej­ting agen­ci­je i me­đu­na­ro­dne fi­nan­cij­ske in­sti­tu­ci­je. Na ža­lost, to je i da­lje osta­lo ta­ko. Za ra­zli­ku od Hr­vat­ske, Eu­rop­ska ko­mi­si­ja je pre­dlo­ži­la da se iz­dvo­ji 1,2 po­sto BDP-a Eu­rop­ske Uni­je za po­moć go­spo­dar­stvu, bez obzi­ra je li ri­ječ o fi­skal­nim sti­mu­la­ci­ja­ma ili o in­ve­sti­ci­ja­ma. Sma­tra­te li da je i Hr­vat­ska tre­ba­la ići tim pu­tem? Kakva bi fi­skal­na ra­ste­re­će­nja do­ni­je­la naj­više ko­ri­sti go­spo­dar­stvu? - Ra­ste­re­će­nje tre­ba na­pra­vi­ti na ne­po­re­znim pri­ho­di­ma ili na­me­ti­ma, po­go­to­vo za­to što se oni ni­ti ne vi­de u pro­ra­ču­nu. Na­da­lje, izba­lan­si­ra­ni pro­ra­čun bio bi naj­bo­lje jamstvo da će se usko­ro do­go­di­ti po­re­zno ra­ste­re­će­nje, pri­je sve­ga u di­rek­tnim po­re­zi­ma i do­pri­no­si­ma. Tre­ba sma­nji­ti ci­je­nu ra­da, a ne pla­će, i tre­ba vi­dje­ti ko­je su to sti­mu­la­ti­vne mje­re da se što više re­in­ve­sti­ra u Hr­vat­sku, re­ci­mo da re­in­ve­sti­ra­na do­bit bu­de ne­o­po­re­zi­va. Što mi­sli­te o po­re­zu na imo­vi­nu, ko­ji ne­ki pre­dla­žu, i ko­ji bi mo­gao sup­sti­tu­i­ra­ti pro­ra­čun­ske pri­ho­de pa bi se mo­gli sma­nji­ti ne­ki dru­gi po­re­zi? - Još 2003. go­di­ne na­pra­vljen je za­kon o po­re­zu na imo­vi­nu. Gla­vna svr­ha i cilj su mu da se pro­mi­je­ni su­stav ko­mu­nal­nih na­kna­da i da se za­pra­vo uje­dna­či sustav i mo­del opo­re­zi­va­nja imo­vi­ne ko­ji se sa­da zo­ve ko­mu­nal­na na­kna­da, a ne po­rez pri je­di­ni­ca­ma lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. U to­me sad vla­da po­pri­li­čan ne­red, a na­ro­či­to vla­da ve­li­ki dis­ba­lans izme­đu ci­je­ne ko­mu­nal­ne na­kna­de za sta­no­vništvo u odno­su na go­spo­dar­stvo. I, što se do­go­di­lo s tim pri­je­dlo­gom za­ko­na? - Ovo je već tre­ća vla­da ko­ja ga dr­ži u la­di­ci. Zašto? - Za­kon je ra­đen uz po­moć USA­ID-a, ko­ji ga je fi­nan­ci­rao. Taj bi po­rez tre­bao bi­ti naj­zna­čaj­ni­ji pri­hod lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, a su­stav je za­mišljen ta­ko da dr­ža­va ima kon­tro­lu nad tim po­re­zom, a ne da ga ra­spi­su­je ka­ko ko­me pa­dne na pa­met. Do sa­da su ge­ne­ra­to­ri ra­sta bi­li pri­va­tna po­trošnja ko­ja će se uspo­ri­ti jer će ban­ke ma­nje kre­di­ti­ra­ti gra­đa­ne ne­go ra­ni­je, ali ne­će ih pre­sta­ti kre­di­ti­ra­ti. Pro­dat će se ma­nje au­to­mo­bi­la i ma­nje sta­no­va, pa će bi­ti ma­nje PDV-a, ma­nje pri­ho­da od trošari­na i ta­ko da­lje. Ve­li­ki utje­caj na po­trošnju imat će tu­ri­sti­čka se­zo­na Do­go­di­ne se oče­ku­je uspo­ra­va­nje go­spo­dar­stva, uspo­ra­va­nje po­trošnje, ma­nja do­bit po­du­ze­ća, pa su ne­ki eko­no­mi­sti izra­ču­na­li da će pri­ho­di pro­ra­ču­na bi­ti 10 do 15 po­sto ma­nji ne­go ove go­di­ne, a ne ve­ći, ka­ko je sa­da pre­dvi­đe­no. Sla­že­te li se s tom pro­cje­nom? - Kada bi bio ta­kav ve­li­ki pad, to bi bi­la ka­ta­stro­fa. No, i no­mi­nal­ni rast pri­ho­da pro­ra­ču­na od 2 do 3 po­sto zna­či ve­li­ko uspo­ra­va­nje, jer su do sa­da klju­čni pri­ho­di ra­sli po sto­pa­ma ve­ćim od 10 po­sto. Oda­kle će se pu­ni­ti pro­ra­čun? - Do sa­da su ge­ne­ra­to­ri ra­sta bi­li pri­va­tna po­trošnja ko­ja će se uspo­ri­ti jer će ban­ke ma­nje kre­di­ti­ra­ti gra­đa­ne ne­go ra­ni­je, ali ne­će ih pre­sta­ti kre­di­ti­ra­ti. Pro­dat će se ma­nje au­to­mo­bi­la i ma­nje sta­no­va, pa će bi­ti ma­nje PDV-a, ma­nje pri­ho­da od trošari­na i ta­ko da­lje. Ve­li­ki utje­caj na po­trošnju imat će tu­ri­sti­čka se­zo­na, a ka­kva će ona bi­ti, to ni No­stra­da­mus ne mo­že pre­dvi­dje­ti, jer naše tr­žište ve­li­kim di­je­lom ovi­si o in­di­vi­du­al­nim go­sti­ma, last mi­nu­te aran­žma­ni­ma i sli­čnom, vrlo smo ovi­sni o su­sje­dnim tr­žišti­ma... Što će se do­ga­đa­ti teško je re­ći, po­go­to­vo za­to što je naša tu­ri­sti­čka se­zo­na izra­zi­to kra­tka i ovi­si o dva lje­tna mje­se­ca. Zna­či, ne­ma odgo­vo­ra na pi­ta­nje oda­kle će se pu­ni­ti pro­ra­čun? - Ne­ma, i baš zbog to­ga što je sve teško pre­dvi­dje­ti, pro­ra­čun je tre­bao bi­ti pu­no kon­zer­va­ti­vni­ji ne­go što je sa­da, ba­rem s nul­tim de­fi­ci­tom, a po mo­gu­ćno­sti i sa su­fi­ci­tom. Gdje bi se on­da našlo pet mi­li­jar­di ku­na za fond za po­moć go­spo­dar­stvu, ka­ko po­slo­dav­ci pre­dla­žu? Kakvi su izgledi da se osnu­je taj fond? - Tra­ži­mo da se u za­kon o izvršenju pro­ra­ču­na na­piše da je osi­gu­ran odre­đe­ni jam­stve­ni ka­pi­tal, i da po­sto­ji barem sim­bo­li­čna stav­ka u pro­ra­ču­nu ko­ja će taj ka­pi­tal po­kri­va­ti. Ta­ko bi se po­sla­la sna­žna po­ru­ka da u slu­ča­ju po­teško­ća kod re­fi­nan­ci­ra­nja tvr­tke mo­gu ra­ču­na­ti na po­moć dr­ža­ve. Kri­te­ri­ji za to bi­li bi ja­vni. Ka­ko bi se to pro­vo­di­lo? Ka­ko bi se izbje­gle afe­re s dr­ža­vnim jam­stvi­ma, ka­kve pam­ti­mo iz de­ve­de­se­tih? - Vla­da io­na­ko ima ob­ve­zu u in­du­strij­skoj po­li­ti­ci, po se­kto­ri­ma pre­po­znati kom­pa­ni­je ko­je su ge­ne­ra­to­ri ra­zvo­ja. Du­žnost je Vla­de da oci­je­ni tre­ba li ne­ko­me podrška. Ne in­zi­sti­ra­mo sa­mo na po­mo­ći ve­li­kim kom­pa­ni­ja­ma, i ne­ka ma­la tvr­tka mo­že bi­ti ite­ka­ko va­žna za lo­kal­nu za­je­dni­cu. Za što bi to­čno taj fond jam­čio? - Gla­vni pro­blem ove kri­ze je što se mo­že do­go­di­ti da ne­ki kre­dit, ko­ji ove go­di­ne ni­je bio ri­zi­čan, idu­će go­di­ne po­sta­ne ri­zi­čan, i da ban­ka za­tra­ži nje­gov po­vrat, što u ovim okol­no­sti­ma ni­je mo­gu­će. Ako bi do­bi­la dr­ža­vno jam­stvo, tre­ti­ra­la bi ga kao ne­ri­zi­čan i pri­sta­la na fi­nan­ci­ra­nje. Ban­ka­ri ka­žu da se hr­vat­sko go­spo­dar­stvo pre­više na­u­či­lo oba­vlja­ti po­sao i širi­ti ga sa­mo uz po­moć kre­di­ta, kao da su oni je­di­ni na­čin fi­nan­ci­ra­nja. - To­čno je da je du­žni­čki ka­pi­tal bio do­mi­nan­tan, me­đu­tim u ovom tre­nu­tku ne po­sto­ji equity ka­pi­tal ili ne­ma do­bre na­mje­re. Me­đu­tim, mno­ge su tvr­tke u pro­te­klih go­di­nu da­na izašle na ja­vnu po­nu­du, uklju­ču­ju­ći i ne­ke dr­ža­vne. Sa­mo, to se ra­di kad su bur­ze u uspo­nu, a ne u pa­du. Još je je­dna opa­snost za fi­nan­ci­ra­nje go­spo­dar­stva slje­de­će go­di­ne. Dr­ža­va je već sa­da uze­la iz fi­nan­cij­skog su­sta­va pu­no nov­ca za fi­nan­ci­ra­nje svo­jih po­tre­ba, a uzi­mat će ga i do­go­di­ne jer će joj za­du­ži­va­nje u ino­zem­stvu bi­ti teško. Ko­li­ko je opra­vdan strah da ne­će osta­ti nov­ca za kre­di­ti­ra­nje go­spo­dar­stva? - Dr­ža­va mo­ra po­du­ze­ti sve što je u nje­zi­noj mo­ći da ino­ze­mne oba­ve­ze re­fi­nan­ci­ra ta­mo gdje ih je i stvo­ri­la, da­kle u ino­zem­stvu, jer bi u pro­ti­vnom mo­gla po­tpu­no za­gušiti do­ma­će fi­nan­cij­sko tr­žište i on­da će­mo bi­ti u ve­li­kim pro­ble­mi­ma. Ne­ki spo­mi­nju mr­ski MMF, ali on i po­sto­ji da šti­ti vanj­sku li­kvi­dnost ne­ke dr­ža­ve. Hr­vat­ska po­li­ti­ka plaši do­ma­ću ja­vnost MMF-om. Što to ta­ko strašno do­no­si aran­žman s njim? - Ništa. Od 2000. do 2005. go­di­ne Hr­vat­ska je ima­la tri stand-by aran­žma­na s MMF-om. Oni su stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma bi­li si­gnal da je ula­ga­nje u hr­vat­ske dr­ža­vne ob­ve­zni­ce si­gur­no. Isto­do­bno, iz tih aran­žma­na ni­smo po­vu­kli ni­ti cen­ta. 1Što mi­sli­te, ko­je će gra­ne go­spo­dar­stva tre­ba­ti naj­više po­mo­ći iz fon­da ili ne­kih dru­gih izvo­ra? - Već je sa­da uo­člji­vo da su izvo­zni­ci pod ogro­mnim pri­ti­skom jer su im pa­le na­ru­džbe pa se mo­ra­ju hi­tno re­stru­ktu­ri­ra­ti, ima­ju za­li­he ko­je ne­ma­ju ko­me pro­da­ti i oni će pu­no ovi­si­ti o rješava­nju kri­ze na ino­ze­mnom tr­žištu. Tek­stil­ci su pr­vi došli na udar, pa dr­vo­pre­ra­đi­va­či i me­tal­na in­du­stri­ja, ko­ja ovi­si o rješenju pro­ble­ma bro­do­gra­dnje. Po­sto­ji i ci­je­li niz bi­zni­sa ko­ji ima­ju du­go­ro­čne ugo­vo­re, kao što su Kon­čar, Da­le­ko­vod i ta­ko da­lje. Oni ne ra­zmišlja­ju o 2009. ne­go o 2010. go­di­ni. Ne bi bi­lo do­bro da se uništi gra­di­telj­stvo jer je tre­ba­lo pu­no vre­me­na da se ko­na­čno di­gne na no­ge. Stra­dat će i uslu­ge jer one ovi­se o općem stan­dar­du, ko­ji će pa­sti, a do­mi­nan­tne su u hr­vat­skoj eko­no­mi­ji. Ka­ko spa­si­ti gra­di­telj­stvo u ovoj si­tu­a­ci­ji? - Tre­ba gra­di­ti obje­kte ko­ji ima­ju ve­ći mul­ti­pli­ka­tor, a to je vi­so­ko­gra­dnja, za ra­zli­ku od ni­sko­gra­dnje, i tre­ba gra­di­ti obje­kte ko­ji za­pošlja­va­ju pu­no lju­di. Zna­či li to da bi u pro­ra­ču­nu tre­ba­lo bri­sa­ti gra­dnju ce­sta i mo­sto­va, a umje­sto njih pre­dvi­dje­ti gra­dnju i po­prav­ke ško­la, vr­ti­ća i zdrav­stve­nih obje­ka­ta? - Ni­sko­gra­dnja je je­fti­na dok se izvo­de ze­mlja­ni ra­do­vi i sli­čno, a sku­po je opre­ma­nje tu­ne­la. Tre­ba­lo bi upra­vlja­ti in­ve­sti­ci­ja­ma ta­ko da se one ko­je ne­će ima­ti ve­li­ki eko­nom­ski efekt uki­nu ili bi­tno uspo­re. Ko­je će dje­la­tno­sti ma­nje osje­ti­ti kri­zu? - Po­ljo­pri­vre­da i pre­hram­be­na in­du­stri­ja tre­ba­le bi isko­ri­sti­ti pri­li­ku jer će bi­ti ma­nje uvo­za, a mo­žda će bi­ti i po­ten­ci­ja­la za izvoz. No, tre­ba sma­nji­ti pri­ti­sak ja­vne po­trošnje na go­spo­dar­stvo, da­kle po­re­zna i ne­po­re­zna opte­re­će­nja. Evo, nešto ste po­sti­gli: sma­njen je do­pri­nos za HGK. Je­ste li uspje­li sma­nji­ti još ko­ji od 245 na­me­ta ko­je ste sa­mi po­bro­jali? - Ko­mo­ra je do­pri­nos sma­nji­la sa­mo­i­ni­ci­ja­ti­vno i do­bro je da je to uči­ni­la. Čvr­sto će­mo ustra­ja­ti na to­me da se po svim osno­va­ma nešto mo­ra po­če­ti do­ga­đa­ti. Što mi­sli­te, ko­li­ko će tra­ja­ti ova eko­nom­ska kri­za? - Otvo­re­nost hr­vat­skog tr­žišta pre­ma ino­zem­stvu je oči­gle­dna. Br­zi­na opo­rav­ka su­sje­dnih tr­žišta po­no­vno će ge­ne­ri­ra­ti po­tra­žnju pa će se bi­znis vra­ća­ti u nor­mal­ne ko­lo­sije­ke. Bi­tno je sa­ču­va­ti lju­de, ra­dna mje­sta i tvr­tke da u onom tre­nu­tku kad kri­vu­lja kre­ne pre­ma go­re i tvr­tke po­čnu ra­di­ti pu­nom pa­rom. To je cilj in­ter­ven­tnog fon­da, jer kad je­dnom uništi­te tvr­tku sku­po ju je i du­go­traj­no po­no­vno stvo­ri­ti. Kada bi kri­vu­lja mo­gla kre­nu­ti pre­ma go­re? - Vje­ru­jem da će do­la­zak Oba­me na če­lo SAD-a i po­te­zi Eu­rop­ske ko­mi­si­je sre­di­nom idu­će go­di­ne na­zna­či­ti svje­tlo na kra­ju tu­ne­la. Ni­je li hr­vat­skim izvo­zni­ci­ma šan­sa okre­ta­nje isto­čnim tr­žišti­ma, ko­ja još ni­su po­go­đe­na re­ce­si­jom? - Za to tre­ba pu­no vre­me­na i nov­ca, i ni­je to mo­gu­će na­pra­vi­ti pre­ko no­ći. Ne­ke naše kom­pa­ni­je već su ori­jen­ti­ra­ne na tr­žišta bivšeg So­vjet­skog Sa­ve­za, ali i ona su  po­go­đe­na ni­skom ci­je­nom na­fte. Ni­gdje ni­je je­dno­sta­vno. Što je u ovom tre­nu­tku gla­vna po­ru­ka HUP-a Vla­di? - Što god Vla­da uči­ni za go­spo­dar­stvo, uči­ni­la je za sve gra­đa­ne ove ze­mlje. Ne mo­že se šti­ti­ti so­ci­jal­na po­zi­ci­ja, a za dru­ge što osta­ne. Te­melj­ni pro­blem u ra­zgo­vo­ru sa sin­di­ka­ti­ma je što oni ima­ju taj obr­nu­ti su­stav. Tko će da­va­ti no­vac za ispla­tu tih dr­ža­vnih pla­ća i mi­ro­vi­na? Vla­da je pro­pu­sti­la pri­li­ku do­go­vo­ri­ti sa sin­di­ka­ti­ma barem sim­bo­li­čno ogra­ni­če­nje pla­ća, pa je po­ru­ka ko­ju sa­da šalje iznimno loša za sve dru­ge po­slo­dav­ce. Što će­mo mi re­ći našim ra­dni­ci­ma? Ne mo­že­mo vam da­ti ve­će pla­će jer ne­ma­mo na te­me­lju če­ga? A ove dr­ža­vne su ra­sle. Agrokoru će i dogodine rasti izvoz U Agrokoru ste potpredsjednik za izvozna tržišta. Kako će Agrokor izvoziti 2009.? - Agrokor je puno ulagao u proizvodnju i svoje brandove, nama izvoz ove godine raste u odnosu na prošlu godinu, a vjerujem da će rasti i iduće godine jer smo dostigli kvalitetu i produktivnost koja se može uspoređivati s našom konkurencijom. Na koja tržišta izvozite? - Dijelimo ih na tržišta bivše Jugoslavije, od kojih je Slovenija već u EU, a ostali nisu, te na ostala tržišta. Znate da je Jana prisutna u Americi. Otvaramo rusko tržište, prisutni smo u Portugalu... Kod nekih roba postoje birokratski problemi. Najviše ih je s mesom jer svinjetina ima zabranu izvoza zbog kuge. Junetinu ne možemo izvoziti niti u Srbiju. Imate li scenarij za težu krizu sljedeće godine? - Svaka odgovorna kompanija radi rezervne scenarije. Gledate možete li smanjiti inpute, možete li smanjiti ili povećati proizvodnju a da ne ugrozite fundamente kompanije, možete li pronaći novo tržište, proučavate politiku cijena itd. Subvencije su pokriće za neracionalnost Mnogi prigovaraju iznosu subvencija u proračunu koje su i dalje netransparentne. - To je stalni prigovor međunarodne zajednice. Ako subvencije služe za povećanje proizvodnje, onda su one potrebne i korisne, pogotovo dok Hrvatska ne uđe u EU. No, ako se ne koriste za nešto što ne stvara ništa, kao što je slučaj s brodogradnjom i dijelom poljoprivrede, onda je to problem. Subvencije bi trebale biti puno više usmjerene na poboljšanje tehnologije jer ona znači rast produktivnosti, a naše su subvencije velikim dijelom pokriće neracionalnosti. Subvencije se često daju da bi se poticao izvoz. No, koliko je hrvatski izvoz uopće izvoz, jer je u mnogim proizvodima koji se izvoze većina uvoznih inputa? - Dva osnovna hrvatska inputa su plaće i porezi. Prehrambena industrija ima dosta domaćeg inputa, a i u drugim industrijama svaka je dodana vrijednost dobro došla. Neke zemlje, veličine Hrvatske, imaju tri puta veći uvoz, ali i izvoz. Još imamo ograničenja u izvozu prehrambenih proizvoda u EU. Recimo, ako neki proizvod sadrži mlijeko, to mlijeko mora biti proizvedeno u EU. Znači, ne možete sladoled Ledo, proizveden od hrvatskog mlijeka, izvesti u Mađarsku? - Ne, ali zato imamo tvornicu u Mađarskoj. No, svi će ti problemi nestati ulaskom u EU. Mnoge će kompanije imati koristi od ulaska jer će se otvoriti mnoga tržišta koja su im sada zatvorena. Piše: Branka Stipić Foto: Biljana Gaurina/CROPIX