Hrvatska će, kada uđe u Evropsku uniju, podržati ulazak Srbije u EU i ni na koji način neće blokirati evropski put bilo koje zemlje regiona jer iskreno veruje da je uključenje čitavog regiona u EU i njen strateški interes, poručuje Stjepan Mesić, predsednik Hrvatske, i napominje da to podrazumeva da svaka zemlja kandidat prethodno ispuni zadate kriterijume i usvoji evropske standarde. U osvrtu na odnose Srbije i Hrvatske na isteku svog mandata Mesić ističe da oni nisu tako dobri kako bi mogli i trebalo da budu, ne samo u interesu dve zemlje, ne samo u interesu Srba u Hrvatskoj nego i u interesu čitavog regiona.

- Do određenog zastoja u uzlaznoj liniji čiji početak se poklapa s početkom mog predsedničkoga mandata došlo je nakon što je Hrvatska priznala nezavisnost Kosova. Mi smo jedna od 63 zemlje koje su to do sada učinile. Ne vidim nikakvoga smisla da se to zamera samo nama i da odnosi Zagreb - Beograd postanu taoci jednog poteza koji nije ništa drugo nego priznavanje novog realiteta u Jugoistočnoj Evropi.

Verujete li i dalje da Srbija treba da se „dekosovizuje“, kako ste jednom prilikom izjavili?
- Naravno, pri čemu pod pojmom „dekosovizacije“ ne mislim ništa loše za Srbiju. Želim naprosto reći kako bi i za Srbiju i za region bilo dobro kada pitanje Kosova ne bi bilo alfa i omega politike Srbije, odnosno kada ta politika ne bi bila na najboljem putu da postane zarobljenik kosovskoga pitanja. Rekao sam mnogo puta do sada da niko niti može, niti treba da tera Srbiju da prizna nezavisno Kosovo. To je stvar službenog Beograda. Ali, rekao sam i to da će se s vremenom, hteo to neko ili ne, nametnuti potreba da se uspostavi komunikacija između Srbije i Kosova, i zbog Srba koji žive na Kosovu.

Hoće li Hrvatska svedočiti u korist Kosova pred Međunarodnim sudom pravde?
- Hrvatska nema nikakvog razloga da se ustručava i pred Međunarodnim sudom pravde iznese razloge kojima se vodila kada je donela odluku o priznavanju Kosova. Štaviše, mislim da bi bilo licemjerno najpre priznati, a potom se ustručavati govoriti o tome. No, moram naglasiti da nije reč ni o čemu što bi bilo upereno protiv srpskoga naroda.

Rekli ste da bi bilo dobro da predsednik Tadić dođe u Vukovar. Koji bi to obostrani potezi doprineli konačnom pomirenju između Hrvata i Srba?
- Nisam prijatelj teze da treba doći do pomirenja između Hrvata i Srba kao naroda. Ako bismo to prihvatili, onda bismo prihvatili i tezu da narodi mogu biti i krivi, odnosno odgovorni za neke stvari, a tome se najodlučnije protivim. Da budem potpuno jasan: nema, ne može i ne sme biti kolektivne odgovornosti bilo kojeg naroda za bilo koja zlodela koja su počinili neki njegovi pripadnici, naredili neki njegovi pripadnici, ili ih nisu spriječili, odnosno naknadno procesuirali. U tom smislu nema potrebe govoriti niti o pomirenju naroda, ali i te kako ima potrebe insistirati na ponovnom uspostavljanju međusobnog poverenja i razumijevanja. U tom kontekstu poseta predsednika Srbije Vukovaru bila bi sigurno dobrodošala, kao što ne sumnjam da je svojevremeno na odnose dve zemlje i naroda pozitivno uticalo izvinjenje koje sam izrekao kako u Jasenovcu, tako i u Beogradu za sva zla koja su pripadnici hrvatskoga naroda ikada ikome naneli.

Da li smatrate da ste učinili dovoljno za povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku?
- Odgovor je apsolutno - da. Učinio sam sve što sam mogao da bih podstakao svest o tome da je povratak izbeglih hrvatskih građana srpske nacionalnosti naš državni i nacionalni interes. Da li smo na nižim nivoima mogli učiniti više da taj povratak pospešimo - sigurno jesmo.

Pod kojim uslovima bi Hrvatska povukla svoju tužbu protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde?
- Nema smisla sada razmišljati u stilu „šta bi bilo – kada bi bilo“ ili „šta je moglo biti“. Tužba postoji, ona je pred sudom i neka sud donese odluku. Bitno je, međutim, da se u Srbiji shvati kako to nije tužba protiv srpskoga naroda.