Регионални центар за борбу против организованог криминала већ је формиран, иако хрватска и српска полиција не седе заједно у истој згради, рекао је Томислав Карамарко, министар унутрашњих послова Хрватске у интервјуу за „Политику”. Суштина је, каже Карамарко, да полиције две земље, а у будућности и више држава у региону, раде заједно и спроводе заједничке истраге организованих криминалних група, које делују на подручју ове две државе али и шире.

 

– Рецесија која се осећа и у Хрватској и у Србији утицала је на динамику формирања заједничког седишта, јер оно изискује знатна финансијска средства. Договорено је да ће седиште бити у Београду, а да на челу центра буде представник хрватског МУП-а. Кључно је да наши заједнички истражни тимови, који већ постоје, још ефикасније раде – сматра Карамарко.

 

Већ смо пуно урадили, али простора за унапређивање сарадње још има, пре свега у већој размени података и бољој сарадњи оперативних служби и то не само на нивоу МУП-а, већ и локално, што је посебно важно за сарадњу у пограничном подручју. МУП Хрватске је управо због потребе за јачањем сарадње наших полиција, покренуо убрзани поступак слања полицијског официра за везу у Београд, што би требало да се догоди највероватније почетком следеће године.

 

У Србији смо лоцирали тридесетак особа за којима је Хрватска расписала потернице. Будући да је извршење споразума у надлежности Министарства правосуђа, не бих прецизирао за колико ће особа Хрватска тражити изручење.

 

До сада већина прикупљених информација иде у прилог тезама да су њих двојица у Хрватској били „спавачи”. То значи да су били изоловани и да су са другима минимално комуницирали. Такође, информације јасно говоре да им је извор финансирања био у Србији, тако да су и са те стране били независни током боравка у Хрватској. Не би требало прерано закључивати, јер нове информације могу да доведу до нових чињеница.

 

Тај документ се не зове тако сликовито као у Србији, али хрватска полиција по Европоловој методологији израђује процену претње од организованог криминала. У том документу су наведене све уочене активности организованог криминала и појединих група. Наведени су подаци о легалним и нелегалним активностима криминалног миљеа, али и о начину на који се илегално стечени новац пласира у легалне послове и тиме прикрива његов извор. Детаљи документа су службена тајна.

 

Тешко је рећи да ли је тај посао на почетку, средини или смо при крају, иако смо доста тога урадили. Корупција у државним предузећима није једино подручје у којем за полицију има посла.

 

Истрага је тајна и не могу да улазим у детаље појединих случајева. Све проверавамо, било самостално или у сарадњи са Ускоком. Хрватски истражитељи се баве свим наводима, који упућују на корупцију, незаконитости, посредовање, примање мита и слично.

 

Није реч о критици из Брисела, већ о тенденциозном тумачењу дела хрватских медија који су наклоњени одређеним бившим полицијским круговима. Реално је да никада до сада није направљен тако велики искорак у деполитизацији полиције, њеном дистанцирању од центара политичке моћи, било на државном или локалном нивоу. Закључак свега тога биће нови закон о полицији, који ће забранити полицајцима да буду чланови политичких странака. Не слажем се ни са тврдњом да су смењени они који су водили најсложеније коруптивне истраге, јер се највећи рат у борби против корупције догађа сада, са актуелним полицијским водством и људима унутар криминалистичке полиције.

 

Смањење насиља – породичног, над женама и међу младима. О озбиљности проблема говори податак да су у првих десет месеци ове године од укупно 47 убистава, жене биле жртве у 27 случајева. Приоритет је и смањење саобраћајних несрећа. У току прошле године у саобраћају је погинуло 548 особа, што је 12,4 особе на 100.000 становника. Ако се настави позитиван статистички тренд смањења броја саобраћајних несрећа, надамо се да ћемо до краја ове године достићи циљ Националног програма сигурности путног промета, што је 10 погинулих на 100.000 становника.

 

Хрватска полиција никада није била боље опремљена, јер смо, без обзира на рецесију, остварили неколико капиталних пројеката. Примера ради, обновили смо и повећали полицијску флоту, у току је процес набавке нових полицијских униформи, модернизовали смо граничне прелазе. Возни парк и саобраћајна техника је на високом нивоу и систем оперативног лизинга се показао најбољи, тако да полиција има довољно возила за све намене. Буџет није био проблем у сегменту исплате плата и остваривања осталих права запослених.

 

Пуно радимо на попуњавању полицијског кадра и имали смо извесних проблема, јер је почетком овог века систем полицијског школовања био напрасно прекинут. Са друге стране, у једном тренутку је било отпуштено 3.000 људи. Великим делом смо то успели да надокнадимо. На Полицијској академији, седма генерација похађа програм средњошколског образовања одраслих за занимање полицајца. То је једногодишња преквалификација и на тај начин сваке године у полицију уводимо нове људе. У плану је и повратак средње полицијске школе.

 

Питање слободе медија је посебно важно, јер би за све нас било најбоље када би медији у потпуности били независни и објективни. Често није тако, јер разне интересне групе кроз медије желе да повећају свој утицај и остваре неку корист, што не би било спорно када би оне заговарале позитивне вредности. У документима, у којима се процењује претња организованог криминала, који нису тајни, наведено је да припадници криминалног миљеа преко медија и кроз утицај на њих, желе себе да прикажу као успешне пословне људе. Можда неки мисле да је ово превелика критика, међутим медији су данас пре свега бизнис и све се окреће око новца, а организованом криминалу новац није проблем. Зато бих био најсрећнији када би се медији руководили само интересима јавности да се сазна права истина и када би тај интерес био изнад интереса профита.