Nekad su naši stari govorili: Bolje se rodit bez kurca nego bez sriće. Jer ako imaš sriće, onda će ti i kurac naresti. O tome si nešto mislin dok čitan izvještavanje hrvackih medija o tome kako je mala Todorićeva prošetala po Špici svoja dva diteta i muža Hrvoja Balenta. I sad znan da će neko za mene reč – eno ga, jubomoran je na naše najuspješnije gospodarstvenike, al nije o tom rič. Ja mogu razumit da je jedan Todorić sa svojih deset prsti izgradija poslovnu imperiju. Čovik je puno radija, štedija, a Bože moj, i HDZ je malo pomoga i tako. Uglavnon, mislin si ja, čovik se dvadeset godin mučija da postigne. E, al ova njegova čer – Iva, ona se nije morala mučit. Ona se samo rodila. I to je to. Pari mi ka Elizabeta Ingleška. Ispadneš iz one stvari i već si vlasnica sto milijuna kuna. Zbog bogatog tate. A da kom će bogati tata pomagat nego svojoj čeri. Jebate, pa neće valjda davat teško stećene šolde gladnon narodu?! I onda ta čer raste, i svaki dan joj padne u krilo još dva, tri miljuna. Mislin si ja: jeba me patak, da iman tolike miljune ja bi samo pršit cili dan ija, i bumba bi vina i spava pod smokvon, a lipa bi mi plavuša masirala stopala. E, al nisan ja te sriće. Umisto da se zagleda u kakvu lipotu ka šta san ja, cura se zajubila u nekakvog malog Vlaja iz Imotske krajine. Neki Hrvoje Balent. Pari mi ka patuljak, jebate led. Natuka curi nabrzaka dva diteta, pa nalakira kosicu, obuka brendirane traperice od 5,5 ijad kuna, stavija sat od 24,5 iljade eura, uša u športski autić. A do jučer je nos brisa rukavon i pljuva kroz prozor (ono kad ga povuče iz droba). Jebi ga. Bolje se rodit bez kurca nego bez sriće.

I što da radi bidni pape Todorić? Mora i tom vlaškom domazetu Hrvoju Balentu nač kakav dobro plaćeni posal da mali ne bi ima kakve komplekse i propija se. Da bar izgleda kao, rečemo, poslovni čovik. Ono, ka u serijama – veliki ured, mramor i staklo (jel znate da u njegovon Imotskom staklo dan danas zovu – caklo?), pisaći stol od 30 kvadrata ebanovine, sekretarica sa šesticama. I tu počinje revija. Kad izmiliš iz Imotske krajine pa dobiješ ka pripravnik od punca milijun kuna misečno plaće, već za par miseci poviruješ u vlastitu genijalnost i zabriješ da si gospodarska manga. Judi moji, virovali ili ne, ali Hrvoje Balent ima svoje mišljenje o Libiji, Svjeckoj banci, recesiji, rukometu. On je manga u Koncernu. On je priča sa Popijačon. Reka mu je Mudrinić. Baš ga je zvala Jadranka da malo prodivane, al on nije ima vrimena. Mali je iskaza političke ambicije i poželija postat čimbenik. Dakako na desnici. Reka je baš svojoj Ivi, da kaže papi Todoriću da bi on tija bit neki ministar, potpredsjednik. Pa je bija odlučija njihovog sina krstit u Imotskoj crkvi svetog Mirka na dan značajan za sve Hrvate s desnog dila političkog spektra – 10. travanj. Malon je da ime Ivan Pavao , u spomen na preminulog Svetog Oca koji je nekoliko dana nakon vjenčanja blagoslovio njegov brak sa Todorićevon malon. Pa se počeja naslikavat na Tuđmanovu grobu.

E, a onda je matanovski skužija da će HDZ po svoj prilici popušit na sljedećin izborima, pa je počeja pomalo kraduckat lovušu od punca. Na primjer, oš ubacit neku robu u Agrokor, moraš kod Malog podmazat pet posto. Jebe se njega kakva je roba. Oš izbacit neku robu, e, rode moj, moraš malo podmazat. Opet pet posto. I pet posto po pet posto i skupilo se toga. Može Todorić otić na kvasinu, ali Hrvoje se na vrime osigura. Po vlašku. Češljići, ogledalca. To ni atomskon ne možeš rišit. Kad jednog dana sve nestane, i Jadranskog mora, i Hrvata, i drniškog pršuta i merlota, opstat će na ovim povijesnim prostorima samo insekti, pantagane i Hrvoje Balent.